Pitanje:
Kakav je propis izgovaranja ”amin” nakon što imam prouči ”gajril-magdubi alejhim veleddallin”?
Odgovor:
Sunnet – pohvalno je da nakon učenja ”ve leddallin” izgovori ”amin” naglas bez obzira da li klanjač bio imam, muktedija – onaj ko klanja za imamom, ili klanjao pojedinačno. Preneseno je da su tog stava bili: Ibn Omer, Ibn ez-Zubeir. A istog stava bili su: Es-Sevri, ‘Ata, Šafija, Jahja ibn Jahja, Ishak, Ebu Hajseme, Ibn Ebi Šejbe, Sulejman ibn Davud i ashabur-r'aj. Osnova u tome je hadis Ebu Hurejre, r.a., da je Allahov Poslanik kazao: ”Kada imam kaže ”amin” i vi recite, onome čije se aminanje podudari sa aminanjem meleka, bit će mu oprošteni prijašnji grijesi.” (Buharija i Muslim) Prenosi Vail ibn Hudžr, r.a., da je Allahov Poslanik, nakon izgovaranja ”ve leddallin”, govorio ”amin” podižući svoj glas. Ovu predaju zabilježio je imam Ebu Davud i Tirmizi sa dodatkom: ”Otežući glas pri izgovoru” i kazao je o ovoj predaji: hasen-dobar hadis.
Imam Ahmed zabilježio je od Ebu Hurejre, r.a., da je Allahov Poslanik kazao: ”Kada imam kaže ‘ve leddallin’, vi recite ‘amin’, jer i meleki govore ‘amin’, a i imam govori ‘amin’. Onome čije se izgovaranje riječi ‘amin’ podudari sa aminanjem meleka, bit će mu oprošteni prethodni grijesi.”
(Fetve Stalne komisije: fetva broj: 2079, 6. tom, str. 424)
