10 C
Sarajevo
PočetnaNamazObaveznost (vudžub) klanjanja u džematu

Obaveznost (vudžub) klanjanja u džematu

Od ‘Abdul – ‘Aziza b. ‘Abdullaha ibn Baza svim muslimanima. Molim Allaha, subhanehu ve te’ala, da nas uputi na ono čime je On zadovoljan i da nas učvrsti na putu bogobojaznosti.

Es – Selamu alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu!
Čuvši da je veliki broj ljudi nemaran kada je u pitanju obavljanje namaza u džema’atu, pravdajući svoj postupak stavom nekih učenjaka (koji obavljanje namaza u džema’atu ne smatraju obaveznim), osjećam se obaveznim pojasniti veličinu tog čina, ali i njegovu opasnost. Musliman ne smije dozvoliti da bude nemaran prema stvari, čiju važnost i veličinu Allah, dželle šanuhu, u Njegovoj Časnoj Knjizi ističe i koju Njegov Poslanik, sallallahu ‚alejhi ve sellem, naglašava kao bitnu.

Allah, dželle šanuhu, u Kur’anu mnogo spominje namaz i tako ističe njegovu veličinu, te naređuje odgovornost prema njemu i obavljanje istog u džema’atu. Također nas obavještava da su nemar i lijenost prema namazu osobine munafika (licemjera).

Kaže Allah, subhanehu ve te’ala:
“Redovno namaz obavljajte, naročito onaj krajem dana i pred Allahom ponizno stojte!”
Kako shvatiti revnost roba prema svom namazu i njegovo veličanje ako ga ne obavlja sa svojom braćom, ne pridajući mu pažnju na taj način?

Kaže Uzvišeni Allah:
“Namaz obavljajte i zekat dajite i zajedno s onima koji namaz obavljaju i vi obavljajte.”

Ovaj časni ajet je dokaz obaveznosti (vudžuba) klanjanja u džema’atu. Kada bi značenje ajeta bilo samo obavljanje namaza, svrsishodnost drugog dijela ajeta “… i zajedno s onima koji namaz obavljaju i vi obavljajte!” bi ostala nejasna, jer je na samom početku ajeta izrečena naredba o njegovom obavljanju: “… i namaz obavljajte!”

Uzvišeni Allah kaže:

“Kada ti budeš među njima i kada odlučiš zajedno s njima obaviti namaz, neka jedni s tobom namaz obavljaju i neka svoje oružje uzmu; i dok budete obavljali namaz, neka drugi budu iza vas, a onda neka dođu oni koji još nisu obavili namaz, pa neka i namaz obave s tobom, ali neka drže oružje svoje i neka budu oprezni.”

Allah, dželle šanuhu, je naredio kalanjanje u džema’atu u ratnom stanju, pa nema sumnje da tako treba pogotovo biti i u miru. Ako bi se nekome dozvolilo da ostavi namaz u džema’atu, to bi bili oni koji su na frontu i neprestano su u iščekivanju neprijateljskog napada. Pošto takva dozvola nije došla, uočavamo da je klanjanje u džema’atu među najbitnijim obavezama i da ostavljanje namazu u džema’atu nikom nije dozvoljeno.

U dvije od vjerodostojnih zbirki hadisa stoji da je Ebu Hurejre, radijallahu anhu, rekao:
“Rekao je Vjerovjesnik, sallallahu ’alejhi ve sellem: ’Bio sam odlučio da naredim klanjanje namaza i da naredim nekome da bude imam prisutnom svijetu, a da se ja uputim sa ljudima, koji bi ponijeli snoplje drva, do ljudi odsutnih sa namaza da im spalimo kuće.’ ”

U Muslimovom Sahihu se bilježi da je ’Abdullah b. Mes’ud rekao:
” Namaz u džema’atu ostavlja samo licemjer (munafik), čije je licemjerstvo jasno, i bolesnik. Ako je osoba bolesna, vodit će je dva čovjeka kako bi prispjela na namaz.”

Također je rekao:
“Zaista nas je Allahov Poslanik, sallallahu ’alejhi ve sellem, poučio sunnetima (njegove upute), a od tih sunneta je i obavljanje namaza u mesdžidu u kojem se uči ezan… ”

Još se prenosi da je rekao:
“Koga raduje, tj. ko želi da se sutra susretne sa Allahom, dželle šanuhu, kao musliman, neka vodi brigu o namazima, kada čuje poziv na njih tj. (ezan). Zaista Allah, subhanehu ve te’ala, je vašem Poslaniku propisao sunnetske upute, a oni (namazi) su od tih sunneta. Ako biste klanjali u vašim kućama, kao što to čini onaj, koji izostaje iz džema’ata i klanja u svojoj kući, ostavili biste sunnet vašeg Vjerovjesnika, sallallahu ‘alejhi ve sellem. Ako biste ostavili sunnet Vjerovjesnika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, otišli bi u zabludu tj. (zalutali biste). Ko god uzme abdest na najljepši način, zatim krene u džamiju (mesdžid), Allah, subhanehu ve te’ala, će mu za svaki učinjeni korak upisati dobro djelo i zbog njih (koraka) uzvisiti ga za stepen i izbrisati mu po jedno loše djelo. Namaz u džema’atu ostavlja samo munafik, čiji je nifak (licemjerstvo) jasan. Neki bi, oslanjajući se na dvojicu ljudi, dolazili kako bi stali u saff.”

U Muslimovom Sahihu se bilježi da je Ebu Hurejre, radijallahu anhu, rekao:
”Jedan slijep čovjek se potužio Allahovom Poslaniku, sallallahu ‘alejhi ve sellem: ‘O Allahov Poslaniče, ja nemam nikoga, ko bi me dovodio u mesdžid, pa imam li kakvu povlasticu da klanjam u kući?’ Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, ga upita: ‘Čuješ li ezan?’ ‘Čujem’, odgovorio je. Poslanik, sallalllahu ‘alejhi ve sellem, mu na to reče: ‘Onda se odazovi.’“

Mnogobrojni su hadisi koji upućuju na obaveznost obavljanja namaza u džema’atu i klanjanja u Allahovim kućama, za koje je Allah, subhanehu ve te’ala, naredio, da se spominje i veliča Njegovo ime. Svaki musliman je dužan povesti računa o klanjanju u džema’atu, da ga što revnosnije obavlja, te da isto preporučuje svojoj djeci i ostalim ukućanima, komšijama i svojoj braći muslimanima. Tako se pokorava imperativu Allaha, subhanehu ve te’ala, i imperativu Njegovog Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, a izbjegava ono što su Allah, subhanehu ve te’ala, i Njegov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, zabranili. Na taj način neće nalikovati munaficima, koje Allah, subhanehu ve te’ala, opisuje najpogrdnijim svojstvima, a najlošije, čime su opisani jeste njihova lijenost u pogledu namaza.

Uzvišeni Allah kaže:

”Licemjeri misle da će Allaha prevariti i On će ih za varanje njihovo kazniti. Kada ustaju da namaz obave, lijeno se dižu i samo zato da bi se pokazali pred svijetom, a Allaha gotovo da i ne spomenu; neodlučni su kome će se privoljeti, da li ovima ili onima. A onoga koga Allah u zabludi učini – ti nećeš naći načina da ga na pravi put uputiš.”

Nakon što istina postane očevidna i jasnost njenih dokaza potpuna, nikom nije dozvoljeno da se povede za bilo čijim stavom. Allah, subhanehu ve te’ala, kaže:
”O vjernici, pokoravajte se Allahu i pokoravajte se Poslaniku i predstavnicima vašim. Ako se u nečemu ne složite, obratite se Allahu i Poslaniku, ako vjerujete u Allaha i u onaj svijet; to vam je bolje i za vas rješenje ljepše.”

Također kaže Uzvišeni:
”Neka se pripaze oni, koji postupaju suprotno naređenju Njegovu, da ih iskušenje kakvo ne stigne, ili da ih patnja bolna ne snađe.”

Nikome nisu skrivene mnogobrojne koristi i obilne blagodati, koje u sebi nosi namaz u džema’atu. Najjasnije su izražene u međusobnom upoznavanju, potpomaganju u dobročinstvu i bogobojaznosti, oporučivanju istine i strpljivosti jedni drugima, podsticanje onih, koji izbjegavaju džema’at da mu se priključe, podučavanje neznalica, prkos munaficima (licemjerima) i udaljavanje od njihovog puta, te manifestovanje obreda, koje je Allah, subhanehu ve te’ala, propisao pred ljudima i pozivanje Njegovoj uputi riječju i djelom. Da nas Allah, dželle šanuhu, uputi činjenju djela kojima je On zadovoljan i u kojima je dobrobit za ovaj i onaj svijet. Molimo Ga da nas zaštiti zla naših duša i naših loših djela, te da nas sačuva od nalikovanja licemjerima i nevjernicima, a On je Darežljiv i Blagodaran.

(Fetve učenjaka dvaju harema – 107. str.)

POVEZANI ČLANCI
- Advertisment -spot_img

NAJPOPULARNIJE