Pitanje:
Ja stanujem u kući koja je daleko od džamije, toliko da sam prinuđen da koristim auto prilikom odlaska u džamiju. Ponekada zakasnim na namaz kada idem pješice. Treba naglasiti da ja čujem ezan koji se uči u toj džamiji putem pojačala i mikrofona. Da li sam ja grješan ako bih klanjao namaz kod kuće ili da klanjam sa trojicom ili četvericom komšija u kući jednog od nas?
Odgovor:
Tebi je obaveza da klanjaš u džamiji sa braćom muslimanima, ako čuješ učenje ezana kod svoje kuće, učenje koje bi bilo bez pojačala u vremenu tišine i smiraja i nepostojanju onoga što bi spriječilo slušanje ezana.
Ako si toliko daleko da ne čuješ učenje ezana koji se uči bez pojačala, tebi je tada dozvoljeno da klanjaš kod kuće ili sa nekim od svojih komšija.
Na to nam ukazuje hadis Allahovog Poslanika u kojem je spomenuto da je slijepac došao Poslaniku i tražio dozvolu da ne prisustvuje namazu u džematu pa ga je Poslanik upitao: ”Čuješ li poziv – ezan za namaz?” Kazao je: ”Da, čujem.” Rekao mu je Poslanik: ”Onda se odazovi.” (Muslim u svome Sahihu)
I na osnovu riječi Allahovog Poslanika: ”Ko čuje ezan, pa se ne odazove, njegov namaz nije validan, osim ako posjeduje validan razlog.” (Hadis su zabilježili imam Ibn Madže, Darekutni, Ibn Hibban i Hakim sa vjerodostojnim lancem prenosilaca.)
Ako bi se odazvao na poziv mujezina, pa makar i ne bio od onih koji su obavezni da se odazovu, te na tom putu uložio trud i napor, bez obzira da li išao pješice ili sa autom, to ti je svakako mnogo bolje i Allah će ti upisati nagradu za svaki odlazak i povratak.
Preneseno je da je Allahov Poslanik kazao čovjeku, koji je stanovao daleko od džamije Allahovog Poslanika, kojem je rečeno: ”Zašto ne kupiš magarca kojeg bi jahao po velikim vrućinama i mračnim noćima?”, pa je rekao: ”Ja zaista ne bih volio da mi je kuća blizu džamije, ja volim da mi se upiše svakodnevno pješačenje prema džamiji i svakodnevno vraćanje svojoj porodici”, pa mu je rekao Allahov Poslanik: ”Allah ti je dao i sabrao sve ono što želiš.” (Muslim u svome Sahihu)
(Fetve šejha Bin Baza, 12. tom, str. 37)
