PITANJE:
Kakav je propis o onome ko čuje ezan, a ne ode u džamiju (mesdžid), mada klanja svih pet namaza, bilo u kući ili na radnom mjestu?
ODGOVOR:
Takav postupak nije dozvoljen. Dužnost je odazvati se na poziv (ezan), shodno riječima Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem: ”Ko čuje ezan, pa potom ne dođe na namaz, poslije mu namaz neće biti primljen, osim ako ima uzur (opravdan razlog).” (Ibn Madže, 793; Eddaru kutni, 1/421 – 422; Ibn Hiban, 2064. i Hakim, 1/246.)
Upitan je Ibn – ‘Abbas, radijallahu anhu: ”Kakav je to uzur?” Odgovorio je: ”Strah ili bolest.”
Došao je Allahovom Poslaniku, sallallahu ‘alejhi ve sellem, slijep čovjek, te se požalio: ”Ja nemam nikoga da me vodi u mesdžid, pa imam li kakvu povlasticu, da klanjam u kući?” Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, ga upita: “Čuješ li ezan?“ “Da”, odgovorio je. “Onda se odazovi”, reče Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem. (Muslim; poglavlje: “Mesdžid”; 653.)
Ako jedan slijepac, koji nema vodiča ne može koristiti olakšicu, podrazumijeva se da ni drugi nema pravo izostaviti namaz u džema’atu. Muslimanu je dužnost obavljati namaz u njegovo vrijeme i u džema’atu. Međutim, ako bude udaljen od mesdžida toliko da ne čuje ezan, neće biti griješan ako bi klanjao u svojoj kući. Ako se strpi na poteškoći, klanjajući u džema’atu, to mu je svakako bolje. (Šejh Ibn Baz, Hitne fetve o zdravstvu; str. 41 – 42)
ŠEJH IBN BAZ
